Priprema kukuruzne silaže

PRIPREMA KUKURUZNE SILAŽE

Priprema kvalitetne kukuruzne silaže je presudna za profitabilnost farme mlečnih goveda ili tovnih junadi. Faktori koji utiču na efikasnost siliranja i kvalitet silaže:

  • Vrsta useva
  • Zrelost useva pri košenju
  • Vremenske prilike
  • Vrsta silo objekta
  • Brzina punjenja
  • Visina košenja i dužina sečke
  • Jačina sabijanja mase
  • Način zatvaranja/izuzimanja
  • Dodaci/inokulanti
  • Dobro obučeni radnici
  • Vremenska usklađenost svih faza siliranja (transport, pakovanje i ostalo)
  • Zatvaranje silosa

Priprema i rukovanje silažom su samo deo programa za spremanje kvalitetne stočne hrane. Program počinje odabirom parcele, pravilnim i balansiranim đubrenjem, kvalitetnom pripremom zemljišta i na kraju izborom pravog hibrida
za pripremu silaže.

SILIRANJE CELE BILJKE KUKURUZA

Kukuruz se silira u fazi voštane zrelosti zrna. Najbolje vreme za siliranje je kada se mlečna linija na zrnu kukuruza nalazi na 1/3 do 1/2 od vrha zrna. Tada cela biljka ima ukupno između 30-40 % suve materije. U toj fazi je najpovoljniji udeo klipa u masi cele biljke i kreće se i do 40%. Ako se ubiraju biljke sa nižim udelom suve materije znatno se smanjuje prinos po jedinici površine. Idealno je ako se silira sa 35 % suve materije jer se dobija 97 % od ukupnog mogućeg prinosa, što je prikazano u tabeli 1.

Tabela 1: Promene u sastavu kukuruzne silaže u zavisnosti od vremena zrelosti biljaka

Suva materija (%) u
vreme žetve
Sirovi proteini (%) *NEL (MJ/kg) NDF (%) ADF (%) LIGNIN
23,5 9,7 5,72 54,1 34,1 3,5
35,1 8,8 6,09 45,0 28,1 2,6
44,2 8,5 5,63 44,5 27,5 3,1

*NEL – Neto energija laktacije (energija koja se nalazi u mleku)
*NDF – biljna vlakna neutralnih deterdženata
*ADF – biljna vlakna kiselih deterdženta

Posle kasne voštane zrelosti prinos suve materije opada, jer se stabljike lome, klipovi otkidaju, a list gubi. Takođe nakon kasne voštane zrelosti menja se i opada kvalitet nakupljene suve materije, posebno se povećava sadržaj lignina što direktno utiče na smanjenje svarljivosti silaže i time smanjuje njeno iskorišćenje.

Inokulanti - ZAŠTO IH KORISTITI?

Korišćenje bakterijskih inokulanata za pojačanje korisne fermentacije i bolje čuvanje silaže je trenutno široko rasprostranjeno u praksi. Pokazalo se da bakterijski inokulanti (Start) značajno smanjuju gubitak suve materije i čine mnogo efikasniji proces homo fermentativne fermentacije povećavajući hranljivu vrednost silaže. Na taj način povećava se produkcija mleka za oko 60 do 80 litara po toni silaže. Efekat inokulacije sa START-om na fermentaciju i hranjivu vrednost silirane cele biljke kukuruza je:

  • Značajno povećanje u očuvanju suve materije.
  • Snižena pH vrednost u toku fermentacije i nakon izlaganja aerobnim uslovima.
  • Smanjeno kvarenje silaže.
  • Smanjeno zagrevanje silaže.
  • Tendencija smanjena azota u obliku amonijaka (smanjeno oceđivanje).
  • Povećanje svarljivosti obroka.

PAKOVANJE SILAŽE

Sabijanje silaže je od velike važnosti za brzo oduzimanje kiseonika iz silažne mase i započinjanje anaerobne faze. Istiskivanjem kiseonika iz silažne mase sprečava se rast aerobnih mikroorganizama, kao što su kvasci, plesni, buđ i truležne bakterije koje loše utiču na kvalitet silaže i proizvodnju kao i zdravlje životinja. Stepen izuzimanja kiseonika iz silaže zavisiće od gustine pakovanja tj. sabijanja silaže.
Gustina pakovanja je funkcija težine traktora, vremena utrošenog na pakovanju po toni (tipično 1 do 3 minuta/toni kod velikih proizvođača), sadržaja suve materije u silaži (idealno 30% do 35%), debljine slojeva pri rasplaniravanju (15 do 30 cm) tokom faze sabijanja i sposobnosti da se mašine dobro rasporede na silosu. Stepen sabijanja ima direktan uticaj na gubitak suve materije tokom fermentacije i nakon otvaranja silosa.

ZATVARANJE

Uprkos velikim dostignućima u tehnologiji siliranja od njeno nastanka, najveći izum je plastična
folija kojom se silaža zatvara. Gubici suve materije u silaži koja nije pokrivena u odnosu na zatvaranje plastičnom folijom su zapanjujući.
U prvih 90 cm na površini silosa koji nije zatvoren blizu 75% suve materije je izgubljeno u poređenju sa zatvorenom silažom gde su gubici oko 15%. Ukoliko primenimo ekonomski scenario koristeći kukuruznu silažu stavljenu u silos 12 x 50 x 3 m sa otprilike 1.260 tona, u prvih 90 cm stane 378 tona, a od toga propadne 60% više nego ako je pokriveno što iznosi 226 tona. Vrednost silaže je oko 30 €/t, a ukupan direktan gubitak je 6.780 €. Troškovi folija i radne snage su mnogo manji. Stavljanjem folije sprečava se da silaža bude nakvašena kišom što izaziva u prvih 30 cm potpuno truljenje silaže sa lošim posledicama po zdravlje životinja ako ovakva hrana dođe u jasle.
Značajan trošak predstavlja i utrošak radne snage za uklanjanje površinski pokvarene silaže. Nažalost, vrlo malo pokvarene silaže sa površine se uklanja i izdvaja, pa se time nanosi još veća šteta. Da bi se folija “priljubila” uz silažu najbolje je preko nje staviti tanak sloj peska (5-6 cm), ili kao što rade u SAD ostatak automobilskih guma, jedna do druge.

IZUZIMANJE SILAŽE

Jedna od najvećih zabluda je mišljenje da od onog momenta kada je silaža zaštićena da je ona sigurna i bezbedna za ishranu životinja. Pri otvaranju silosa silaža se izlaže uticaju vazduha. Tada silaža postaje idealan medijum za prorast kvasaca, plesni i drugih truležnih mikroorganizama što rezultira sekundarnom fermentacijom. Silaža se ponovo zagreva što je više izraženo kod loše napravljene silaže. Da bi se to smanjilo, front izuzimanja silaže na trenču treba da je ravan i gladak od dna do vrha, površinu izloženu vazduhu treba minimizirati. Dnevno treba izuzimati sa cele površine minimalno 15 do 30 cm, a leti 40 cm i više.
Najbolje je silažu uzimati specijalnim utovarivačem (block caterr) ili frezom. Ako se uzima prednjim utovarivačem treba ići odozgo na dole sloj po sloj da se silaža ne uruši ili naprave pukotine kroz koje prodire vazduh i stvara okolinu pogodnu za buđ i nakon toga za stvaranje mikotoksina. Opšte prihvaćena praksa zahvatanja prednjeg utovarivača i freze sa vrha gomile pa naniže značajno smanjuje pojave pukotina i prodiranje kiseonika u dublje slojeve silaže.
Aerobno propadanje rezultira brojnim gubicima suve materije, energije, proteina, šećera itd. Pri tome se stvaraju štetne materije kao što su mikotoksini, amonijačni azot i alkohol. Aerobna stabilnost inokulirane silaže je bolja i u proseku iznosi 89 sati, a ona koja nije tretirana 65 sati. Aerobna nestabilnost je ustanovljena onda kada je temperatura silaže porasla za više od 1 stepen iznad temperature ambijenta.

 

Kontakt

Chemical Agrosava d.o.o.

Palmira Toljatija 5/IV, 11070 Novi Beograd

Tel: 011 78 52 770

E-mail: office@agrosava.com